Šta je život bez maslenice“: Maslenica je tokom mnogih vekova sačuvala karakter sveopšteg veselja i ta tradicija se produžava i u savremenoj Rusiji”.
Riječ „Maslenica“ u ruskom jeziku označava drevni slovenski praznik koji vodi porijeklo iz paganske kulture, a sačuvao se i poslije primanja hrišćanstva. Crkva je uvrstila „Maslenicu“ među svoje praznike, nazvavši je Siropusnom sedmicom (koja prethodi Velikom postu). Ove godine Maslenica počinje 11. marta.
Naziv „maslenica“, prema jednoj verziji, potiče otud što se po pravoslavnom običaju u toku ove sedmice ne jede meso, a još uvek se upotrebljavaju mlječni proizvodi.
Maslenica je najveseliji period narodnog veselja, kada se priprema najviše hrane. Narod ga je uvjek volio i uvjek mu je „tepao“ na razne načine: „šećerna usta“, „krčmarica“, „časna maslenica“, „vesela“, „presita“.
Neodvojivi dio praznika su vožnje saonicama sa konjskom zapregom na koju je za ovu priliku stavljana najbolja oprema. Momci koji su se spremali za ženidbu kupovali su saonice specijalno za ovu priliku. U vožnji su obavezno učestvovali svi mladi parovi. Pored vožnje u velikim saonicama praznik se masovno obilježavao i sankanjem. Bilo je i drugih običaja, kao što su preskakanje vatre i osvajanje snježnog grada.
U 18. i 19. vijeku glavni događaj praznovanja bila je seoska pokladna komedija, čiji su učesnici bili prerušeni u „Maslenicu“, „Vojvodu“ i dr. Scenario komedije bio je u duhu praznika: učesnici su se gostili uoči predstojećeg posta, opraštali su jedni drugima uvrede i obećavali da će se vratiti dogodine. Često su u scenario dodavani i neki realni događaji iz dotičnog kraja.
Maslenica je tokom mnogih vjekova sačuvala karakter sveopšteg narodnog veselja. Svi običaji vezani za ovaj praznik imaju za cilj da odagnaju zimu i probude prirodu iz sna. Maslenica je dočekivana pokladnim obrednim pjesmama na snježnim uzvišenjima. Simbol svetkovine bila je lutka od slame, obučena u ženske haljine, sa kojom je narod zbijao šale i veselio se. Lutka je na kraju spaljivana sa sve palačinkom koju je držala u ruci.
Posljednji dan Maslenice: spaljivanje lutke koja simbolizuje zimu. Izvor: AP.
Palačinke su glavna poslastica i simbol Maslenice. Peku se svakog dana, počev od ponedeljka, a u posebno velikim količinama se peku od četvrtka do nedelje. Tradicija pečenja palačinki u Rusiji je postojala još u pagansko vreme. Tada je bog sunca Jarilo pozivan da protjera zimu, a okrugla palačinka veoma liči na ljetnje sunce.
Tradicija je bila da svaka domaćica ima svoj sopstveni recept za pripremanje palačinki, i taj recept je prenošen sa koljena na koljeno po ženskoj liniji. Palačinke su se pekle uglavnom od pšeničnog, heljdinog, ovsenog i kukuruznog brašna u koje je dodavana kaša od prosa ili griz, a takođe krompir, bundeva, jabuke i slatka pavlaka.
U Rusiji je postojao običaj da se prva palačinka uvjek peče za pokoj duše, i ona je davana siromasima radi pomena svih umrlih, ili je ostavljana na prozoru. Palačinke su punjene kiselom pavlakom, jajima, kavijarom i drugim ukusnim dodacima, a degustirane su od jutra do večeri, zajedno sa drugim jelima.
Dan po dan
Čitava sedmica u narodu se zvala „časna“, „široka“, „vesela“ „boljarka-maslenica“, „gospođa maslenica“. Još uvek svaki dan u ovoj nedelji ima svoj naziv iz koga se vidi šta toga dana treba raditi. U nedelju uoči Maslenice bilo je uobičajeno da se posjećuju rođaci, prijatelji i susjedi, a takođe da se pozivaju gosti. U toku Maslenice se ne jede meso, i zato se posljednja nedelja pred početak Maslenice zvala „mesna“. Toga dana je tast pozivao zeta da „dokrajče meso“.
Ponedeljak je bio „sretanje“ praznika. Toga dana su se pravile staze za sankanje. Djeca su od jutra pravila lutku od slame, oblačila je i vozala po ulicama. Pravile su se ljuljaške i priređivale trpeze sa slatkišima.
Utorak je bio „razigravanje“. Toga dana su počinjale vesele igre. Od jutra su se devojke i mladići sankali i jeli palačinke. Momci su tražili mlade, a devojke mladoženje (s tim što su se svadbe organizovale tek poslije Uskrsa).
Srijeda je „izjelica“. U svim gozbama su palačinke, naravno, bile na prvom mjestu. Zetovi su na palačinke odlazili kod tašti.
Četvrtak je „razbibriga“. Toga dana je trebalo pomoći suncu da protjera zimu i zato se organizovala vožnja saonicama sa konjskom zapregom „po sunašcetu“, tj. obilazilo se oko sela u smeru kazaljke na satu. Četvrtkom je za muškarce bilo najvažnije da odbrane ili zauzmu snježni grad.
Petak su „taštine večeri“, kada tašta ide „kod zeta na palačinke“.
Subota je „zaovino poselo“. Toga dana se išlo u goste kod svih rođaka i svi su pravili palačinke.
Nedelja je završni, „oproštajni dan“, kada se od bližnjih traži oproštaj zbog svih uvreda, a poslije toga počinje veselje sa pjesmom i igrom, čime se ispraća Maslenica. Toga dana se u ogromnoj vatri spaljivala lutka od slame, koja je bila oličenje odlazeće zime. Ona se postavljala usred vatre, a okupljeni narod se od nje opraštao šalama, pjesmom i igrom, grdeći zimu zbog mrazeva i oskudne hrane, i hvaleći je zbog veselih zimskih zabava. Na kraju je lutka spaljivana uz vesele uzvike i pjesme. Kada „zima izgori“, počinje finalna zabava u kojoj omladina preskače vatru. Tim nadigravanjem se završavao praznik Maslenice.
Konačni oproštaj od Maslenice bio je prvi dan Velikog posta, tj. Čisti ponedeljak, koji se smatrao danom očišćenja od grijeha i mrsne hrane. Na Čisti ponedeljak je bio običaj da se svi kupaju, a žene su prale posuđe i „parile“ posude za mlijeko, čisteći ih od masti i ostataka mrsne hrane.
Za dane Maslenice vezane su mnoge šale, doskočice, pjesme, poslovice i izreke: „U snjegu do pojasa, u palačinkama do grla“, „Šta je život bez maslenice“, „Na Maslenicu i prste poližeš, i novčiće nanižeš“, „Posljednju bi paru dao, samo da Maslenicu proslavi“, „Nije svaki dan Maslenica, doći će i Veliki post“, „Boji se Maslenica gorke rotkve i kuvane repe“ (tj. posta).
