Žene ili građanke? To danas nije pitanje u Srbiji, ali ne tako davno, početkom 20. veka, odgovor na njega glasio je žene su samo žene. Desile su zatim promene, pojavile neke heroine, manje ili više poznate, i mi smo dobile priliku koju smo i zaslužile. Te značajne promene Gordana Stanišić je prikazala izložbom prošle nedelje u Narodnom muzeju Beograd. Za portal “Žena” priča o toj “revoluciji”.
Knjeginja Persida Karađorđević, autor: Uroš Predić
Nekad u Srbiji…
– Žene u Srbiji su postale građanke dosta kasnije u odnosu na muškarce. Oni su se daleko jednostavnije i brže emancipovali kao intelektualci jer im je školovanje, najpre, bilo dostupno, a to je bio prvi validni znak oslobađanja iz patrijarhalnih okvira konzervativnog birokratskog društva. Sa takvim preduslovom u “muškoj državi” pre svega, položaj žene bio je krajnje marginalizovan, sveden bukvalno na kuću i porodicu. Javni život bio daleko od srpske žene gotovo do prvih decenija 20.veka – priča Gordana kako je to nekad izgledalo.
Mali znak slobode, a to im je status donosio, imale su supruge vladajućih dinastija i one su, kako istorija kaže umele da ga iskorite.
– Uvreme ni daleko civilizovanija zapadnoevropska društva bila fleksibilnija u podržavanju emancipacije žena. Jedina razlika je bila u tome što su se evropske žene uključivale u gotovo svaku društvenu mušku revoluciju i uporno zahtevale svoja rodna prava, ma koliko se to završavalo najčešćim, pa i tragičnim porazima – dodaje autorka izložbe “Kad su ženskinje postale građanke”.
Važne žene – Julija, Persida, Natalija
Jedino u teškim trenucima neko može da ponese epitet važne i hrabre žene. Početak 20. veka u Srbiji nosio je takav izazov, a važne su postale žene koje su rušili prepreke ka što većoj ravnopravnosti sa muškarcima.
– Na izložbi je predstavljeno dosta anonimnih žena, ali i onih čija je uloga kroz srpsku, odnosno jugoslovensku istoriju poznata, onih čiji je kreativni i intelektualni potencijal bio nesumnjiv i koji je ostavio velike tragove u kulturi prevashodno, uprkos vremenu i društvu koje ga nije prihvatalo i koje je za sobom decenijama vuklo posledice rigidnih osmanskih zakona i mentaliteta – napominje Gordana.
Te značajne žene su prepoznavale svaku naznaku liberalizacije društva kako bi njihova prava i slobode postale veće.
– Među prvim damama koje su uključivale žene u javni život, bile su kneginje Julija Hunjadi Obrenović, Persida Karađorđević i najpre Natalija Obrenović, koje su organizovale balove i svečane prijeme za visoke društvene slojeve, ali su istovremeno bile velike dobrotvorke, zalagale se za poboljšanje statusa žene u društvu, za njhovo obrazovanje. Bile su tu i obrazovane građanke, poput Mine Karadžić Vukomanović, Katarine Ivanović, Milice Stojadinović Srpkinje, Ane Vlahović i drugih. One su unosile jedan evropski duh, ne samo kroz aktuelne modne trendove, već i kroz kulturu i umetnost, i svoja patriotska osećanja, pre svega – ističe.
Značajna udurženja i značajne slikarke
– Osnivala su see mnoga ženska udruženja, najpre Kolo srpskih sestara, Odbori i Lige za nacionalna prava potlačenih žena, i što je najvažnije, prve srednje i više škole, umetničke i zanatske, koje su ženama omogućavale i dalje, visoko obrazovanje. Tu je svakako od izuzetnog značaja bilo angažovanje slikarke Nadežde Petrović, ali i nastavnice Delfe Ivanić, zatim i prve upravnice Više ženske škole Katarine Milovuk i prve visokoobrazovane građanke koja se javno borila za pravo glasa žena u Srbiji, kao i Drage Dimitrijević Dejanović koja se može smatrati i prvom srpskom feministkinjom – napominje naša sagovornica.
Slikarstvo i ratni sukob? I ta veza je postojala i bila je od velike koristi.
Slikarka Zora Petrović, autoportret
– Posebno je zanimljivo da je aktivnost velikog broja slikarki tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata bila posebno izražena, njihovo raspoloženje i delovanje bilo je daleko iznad samog romantičarskog raspoloženja. Žene su tada prvi put u istoriji dobile mogućnost da ravnopravno sa muškarcima manifestuju svoju snažnu volju i duh, bilo da je njihov doprinos bio humanitarne prirode, kroz pomoć ranjenicima ili aktivno učešće na samom frontu. Pored Nadežde Petrović dobrovoljnim radom i muškim samopouzdanjem isticale su se i Natalija Cvetković, Danica Jovanović, Anđelija Lazarević i Vidosava Kovačević – izdvaja Gordana.
Žene danas u Srbiji
Žene koje su obeležile našu istoriju učinile su mnogo, ali i danas ima dosta toga da se uradi. Svaka žena može da učini nešto. Moraju i da se sruše predrasude koje i dalje postoje, pa da sloboda izbora zaista postane sloboda za sve bez obzira na pol. Ipak, kako kaže Gordana, 21. vek nije vek epohalnih uspeha jer je danas trend, ma kakav bio, važniji od dobrog ukusa.
– Ideje, filozofski napisi ili javna istupanja nekih savremenih žena koje ste do skoro mogli da smatrate progresivnim, sociološki zasnovanim i prevashodno iskrenim, često su tek komercijalizovani rentabilni projekti. Teško je izdvojiti ko danas zaista ima nesporne kvalitete, ili je jednostavno previše onih žena koje i dalje veruju u iskrenost revolucionarnosti ideja Suzan Zontag – poručuje.
