Dragi moj muškarcu!

Budući da sam dosta dugo slobodna žena, komunicirajući sa muškarcima, u većini slučajeva, osećam dosadu. I to još uvek nije ono najgore. Štaviše, lep osećaj. Jer mi je ponekad bukvalno muka od toga kako je sve predvidljivo i monotono. Koliko su muškaraci predvidljivi i monotoni.

Da li oni zaista veruju da, proživeći četrdeset godina, ni od koga i nikada nisam čula predlog za seks? To jest, ja stvarno ne razumem kako se može biti siguran u to, da ta strašno privlačna ponuda, koja (nije naročito nejasna) može da potiče od ne baš privlačnog muškarca?

Kada si u određenom uzrastu, slušala i čitala o toj ponudi, u svim mogućim oblicima i kombinacijama. Štaviše, čak znaš kako će se dalje razvijati događaji u dan. Kada će se muškarac pojaviti, kada će nestati, kada će se ponovo javiti posle tri nedelje ili tri meseca, kao da se ništa nije dogodilo. Scenario mi je poznat unapred. 

Mili, razumeš li, da je to dosadno? Kafe bar, restoran … Zovi me na bilijar ili na izložbu mačaka. Ja znam čemu sve to vodi, ali učini da mi barem bude interesantno. Samo od prvog minuta pokaži, da sam značajna. Da mi nije tako dosadno. A i ti ćeš biti malo unikatniji.

Kao psiholog, ja razumem da instinkti rukovode situacijom. Ali, muškarci zaista liče na primitivne životinje. Najbolji od vas, razvijeni, sa naletom kulture i civilizacije, zapravo izgledaju kao primamljivi, ukusni i privlačni mužjaci  i za takvu komunikaciju ponekad nije žao žrtvovati svoje interese, vreme, slobodu. Ali takvih je malo! Zaista malo!

Nije čak ni zabavno igrati se.​“Hajde da se upoznamo bliže.“ „Koliko blizu?“. „Na 20 cm“ (ti  si sigurno idiot, mili?!). „Hoćeš da mi Šekspira čitaš na uvce?“ (još uvek pokušavaš da spasiš situaciju). „Sa Šekspirom nisam baš dobar, imam nešto mnogo bolje“ ​​(tačno, idiot!). Šepuri se sa svojim „dostojanstvom“ kao sa velikom dragocenošću. Ako stvarno želiš da znaš šta me uzbuđuje, reći ću ti. Um. Čuješ li me: um.

Mili, kada imam četrdeset, malo me brine, da li imaš stomak i koja je veličina kod tebe … bicepsa. Mnogo me više brine o čemu ćemo razgovarati do i posle, šta si postigao u životu, mogu li te poštovati, pa čak se i diviti.

A ako želiš da me zadiviš, zadivi me svojim ljudskim odnosom. Razumem da je tvoj prvi impuls – da me poželiš. Ali imaš mozak, uključi ga i drugo – gledaj u meni čoveka. Pokaži osetljivost i delikatnost.

Proživela sam dosta i znam mnogo. Mogu biti izvor. Izvor snage, inspiracije i nežnosti. Izvor tvoga rasta i napredovanja. Pa, tako budi dovoljno pametan da prepoznaš izvor. 

U mom životu pre tebe je bilo mnogo toga. Jedino čega je bilo u deficitu – to je ljubavi. Čak i ako je ponoviš i dalje će biti veoma posebna, jer je nemoguće naviknuti se. Sve ostale predloge već sam saslušala.

  • Psiholog Lilija Ahremčik