Badnji dan najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Tog dana badnjak unosimo u naše domove, a porodica se okuplja uz posnu trpezu.
Mnogi običaji vezani za Badnji dan su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još ih održavaju. Ovo su neki od verovanje koja su ostala do danas:
* Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
* Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.
* Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena – a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu – a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne bode u oko.
* Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće, a ako se bacaju celi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
* Posle večeri na badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjci.
* Na badnje veče žena mune rukom muža u slabinu, a muž ženu da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
* Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
* Od badnje veče voda od voćke stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
* Žar od badnjaka se čuva od besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
* Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
