Prorokov vrt!

Kad vas ljubav pozove, pođite za njom,

Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
Prepustite joj se,
Premda vas mač, skriven među perima njenim,
Može povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen može uništiti snove,
Kao što severac opustoši vrt.
Jer, baš kao što vas kruniše,
Ljubav će vas i razapeti.
Isto kao što vas podstiče da rastete,
Isto tako će vas i okresati.
Kao što se upinje do visina vaših
I miluje vam grančice najtananije
Što trepere na suncu,
Tako će se spustiti i do vašeg korenja
I protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja pšeničnog,
Sakupiće vas u naručje svoje.
Omlatiće vas, da bi vas ogolila.
Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samleće vas, do beline.
Umesiće vas, dok ne postanete gipki.
A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri,
Tako da postanete sveti hleb
Za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti,
Ne biste li spoznali tajne svog srca
I u spoznaji toj postali deo srca života.

Budete li, ipak, u strahu svome
Tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
I odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godišnja doba,
Gde ćete se smejati,
Ali ne punoćom smeha svog
I plakati,
Ali ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe
I ništa ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kažete: “Bog mi je u srcu”,
Već: “Ja sam u srcu Božjem.”
I nemojte misliti:
Da možete usmeriti puteve ljubavi,
Jer ljubav, ako joj se učinite vrednima,
Usmeriće vaše puteve.

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni.
Ali, ako volite, a morate još i da želite,
Neka vam ovo budu želje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani
Što peva svoj milozvuk noći.
Da spoznate bol prevelike nežnosti.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje
Sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu
Za još jedan dan ljubavi;
Da otpočnete u poslepodnevnom času
I razmišljate o ljubavnom zanosu;
Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću,
A potom da usnite sa molitvom za voljeno u srcu
I pesmom slavljeničkom na usnama…

Odlomak: Halil Džubran