ОТВОРЕНА ПЕЋИНА ОРЛОВАЧА ЗА ТУРИСТИЧКЕ ПОСЈЕТЕ

Посјете овом ријетком примјеру природне љепоте са водичем планиране су од уторка до суботе у терминима од 9.00, 12.00 и 15.00 часова, а цијена улазница за дјецу је двије КМ, за организоване посјете одраслих три КМ, а четири КМ за појединачне посјете.

Начелник општине Пале Миодраг Ковачевић истакао је да је општина препознала значај својих природних богатстава и труди се да их валоризује и све туристичке потенцијале претвори у туристичке производе.

“Урадили смо лед-расвјету у пећини Орловача и оспособили је за туристе које ће водич упознати о њеним љепотама”, рекао је Ковачевић и додао да се општина труди да створи амбијент како би се и на овај начин могла стварати нова радна мјеста и профит.

Он је истакао да је туризам шанса за Пале и да се општина труди да, осим Јахорине, искористи и сва друга природна богатства и да се на тај начин представи у најбољем свјетлу.

Према његовим ријечима, у наредном периоду општина планира да заврши имовинско-правне послове када је ријеч о проширењу пута до пећине и његова изградња, као и обезбјеђивање паркинг простора.

Ковачевић је нагласио да је у сарадњи са италијанском регијом Пијемонте спроведен пројекат уређења пећинске инфраструктуре и околине. “Ако су Италијани 2012. године препознали пећину Орловача као туристички ресурс онда и ми морамо бити свјесни колико је ово значајно”, каже начелник општине Пале.

Стручни сарадник за културно-историјска и природна добра општине Пале Младен Самарџић подсјетио је да је пећина Орловача откривена 1975. године.

Самарџић је нагласио да је од 2008. године општина Пале почела интензивно да улаже у инфраструктуру пећине, а 2010. године је у сарадњи са покрајином Пијемонте урађена стаза и кућа за туристичке раднике, а 2014. године је отворен музеј и тада су почела интензивнија истраживања.

“Орловача је изванредан спелеолошки објекат, у којем је живио пећински медвјед, далеки предак мрког медвједа, прије 16.000 година. Кости пећинског медвједа пронађени су на удаљености од 400 метара од улаза у пећину. Пећина је и станиште најугроженије групе сисара у Европи – слијепог миша”, каже Самарџић.

Он је додао да су у пећини, осим остатака пећинског медвједа, пронађени и остаци грнчарије старе неколико хиљада година, те истакао да је њен потенцијал велики и да сада има 560 метара стазе за обилазак са новом лед-расвјетом.

Самарџић је напоменуо да постоји добра сарадња и са страним спелеолозима и да су долазили стручњаци из Шпаније, Италије, Србије, Хвартске који су одушевљени пећином Орловача.

Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Бранка Спасојевић истакла је значај тога што постоји стално радно вријеме за посјете пећини Орловача.

Инспектор спелеологије Мирослав Куртовић нагласио је да је био на челу четворочлане екипе која је први пут 1975. године дошла у пећину Орловача, додавши да су тада ишли уским путевима и да је то био најкомпликованији хоризонтални улазак у пећину.

Он је рекао да су словеначки спелеолози пећину Орловача назвали Постојнска пећина у малом.