Beograd — Vikend u Srbiji neće biti jeftin poput paket-aranžmana za evropske gradove sve dok naši hoteli ne budu puni, a turistička mesta ne produže sezonu na godinu.
Izuzetno pristupačne cene paket-aranžmana za evropske metropole koji u 6.000 dinara uključuju autobuski prevoz, dva noćenja i besplatno razgledanje grada ponovo otvaraju pitanje zašto je vikend u Srbiji skuplji od četiri dana u Budimpešti, Beču, Veneciji, Milanu ili Pragu?
“Mnogi su primetili da hotelijeri na popularnim destinacijama “ne pucaju od ljubaznosti” i ne trče oko gostiju”, kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. – Razlog je što su njihovi hoteli popunjeni 360 dana godišnje, pa i ako neko ne želi da se vrati u taj grad – uvek će doći neko drugi. Dakle, kada naša turistička mesta budu radila cele godine i cene će biti niže. Što je na nekoj destinaciji više turista i cene su sve povoljnije.
Naša turistička mesta rade samo sto dana godišnje, pa kada se zarada podeli sa troškovima – cena mora da bude nerealno visoka. Kada je neki hotel pun bar deset meseci godišnje, od zarade u visokoj sezoni pokrio bi se trošak tokom “mršavih” meseci. Drugi problem cenovne politike u Srbiji su vlasnici hotela.
“Vlasnici hotela, koji su retko kada iz struke, očekuju da im se zarada vrati za godinu dana”, kaže Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera Srbije HORES.
– Prosečna popunjenost srpskih hotela je 44 odsto, i to ne zadovoljava ekonomsku opravdanost postojanja objekta. Kada bi spustili cene, bili bi bolje popunjeni, ali ni tada ne bi bili puni, pošto Srbija ozbiljno pati od “sezonskog sindroma”. Dakle, Venecija i Prag su zanimljivi čitave godine, a mi imamo “dva godišnja doba”, zimu i leto.
Genov smatra da bi cene mogle da budu niže uz dobru volju. Naime, fiksni troškovi hotela su izuzetno visoki. Ukoliko bi se, recimo, PDV tokom vansezone snizio – cene bi bile niže. Naši hotelijeri moraju da prijave radnike iako imaju potrebu za njima samo četiri meseca godišnje.
“Najvažnije je da se shvati da smeštaj može da bude i besplatan”, kaže Genov.
– Hotelijeri u evropskim metropolama daju noćenje i za 10 evra agencijama, jer ih dotira država. Cilj je dovesti turiste koji moraju da jedu, kupe suvenir, plate kartu u prevozu, popiju kafu… Jedan od načina da se snizi cena smeštaja je da od svega što se prodaje u Knez Mihailovoj dinar ide u turističku kasu, od koje bi se dotirala noćenja turista koji bi, onda, trošili novac u drugim objektima.
Nažalost, beogradski hoteli važe za jeftinije u Evropi, ali imaju po nekoliko cena. Jedna se nudi na buking-sajtovima, druga srpskim agencijama, treća stranim korporacijama… Mali hoteli bi uravnotežili tržište, ali ih mi nemamo dovoljno, iako u svetu čine 97 odsto ukupnog broja svih objekata.
“Mi, kao narod, nismo trgovački raspoloženi”, kaže Genov. – Naši hotelijeri imaju kratkoročnu filozofiju, kao i vlasnici restorana. Njihova logika je da bolje da jednu sobu ili večeru u restoranu papreno naplate, umesto da imaju 90 odsto punih soba i stolova po bagatelnoj ceni. Nažalost, kada im taj jedan gost ne dođe, onda su sto ili soba – prazni, pišu Večernje novosti.
