Nerešen rezultat (0:0) protiv Rudar Prijedora, izavao je tektonski poremećaj u timu iz Istočnog Sarajeva. Bila je to idealna prlika,s obzirom na ostale rezultate, da se pobedom praktično osigura opstanak. Ako ne to, onda da se put ka novoj sezoni u Premijer ligi učini lakšim i jednostavnijim. Sada, nakon remija, sve izgleda mnogo teže, pa ne čudi da je odmah održana i sednica Upravnog odbora.
Vruće glave su ipak trezveno razmišljale i nisu išle u bilo kakvo odlučivanje i donošenje odluka preko kolena. Vrlo miran,ali vidno razočaran bio je i šef stručnog štaba Milko Đurovski. Pred članovi ma Upravnog odbora ponovio je ono što je rekao i na pres konfe renciji:
-Čestitao bih Rudaru na jednoj solidnoj utakmici. Mi smo bili pod pritiskom. Morali smo da pobedimo, ali očigledno da nema mo karakter ili prosto nije išlo…a ja sam trener i ja stojim iza ovoga. Nismo to uradili. Biće teško do kraja. Ako treba ja ću da odem, ako sam ja razlog da mi ne možemo da pobedimo protivnike. Mi smo imali neke šanse i polušanse. Probao sam da u drugom poluvremenu promenim tri igrača, ali smo pod ogromnim pritiskom i ne možemo da damo gol. Nisu igrači krivi, ja sam taj koji ih vodi, i ja snosim odgovornost, rekao je Milko Đurovski.
Nisu međutim klupski čelnici ni razmatarli pitanje odlaska Đurovskog.
Njegova krivica je samo u tome što je stigao u Istočno Sarajevu, u ekipu koja je izgubila veru u sebe ,a koja je prolazila zadnjih meseci i dana kroz pravu oluju. Šta je bilo i šta se dešavalo- to fudbalska javnost Istočnog Sarajeva i zna, pa se ne treba vraćati na to. Bilo bi potrebno sve to ostaviti u narednoh mesec dana iza sebe, fokusirati se na ono što Slaviju očekuje i na sve načine pokušati ostati u Premijer ligi. Jeste put težak…. Očekuju se dva gostovanja, kod Širokog i Borca,ali ko kaže i gde piše da Slavija sa ovih putovanja ne može doći sa jednim ili više bodova.
Na žalost, atmosfera u klubu i oko kluba, pa i u timu nije dobra. Isuviše je tu pogođenih sujeta i ogromna doza narcisoidnosti i prepotencije. Gotovo da se pojedincima i u Upravi i među igračima ne sme ništa reći ili uraditi jer – svi su postali presonifikacija Slavije.
Zaboravljaju, međutim, da su svi oni prolazni, da će svi jednom biti prošlost, a Slavija mora da opstane i zbog svoje prošlosti i svoje budućnosti. Godinama je ona bila brend Istočnog Sarajeva… Nešto što je ovu sredinu, punu turbulencija, ipak činila srećnom. Ne tako dvano, kada se Slavija borila za izalazak u Evropu i titulu, svi su disali za nju. Svima je bila bitna, od onih najmlađih do najstarijih. Nekada su ovom gradu i bake nosile tranzistore i slušale prenose Slavijinih utakmica. Tada su u njoj bili mnogi iz elana, i želje da Istočno Sarajevo poraste, izdigne se iznad ove sadašnje, proklete učmalosti. Radilo se sve iz entuzijazma, a danas…
Danas, na žalost, imamo podele, nesuglasice, razočarenja…. Nije bilo bolje ni protiv Rudar Prijedora. U jednom momentu su,a po završetku susreta, upućene ružne reči članovima delegacije tima iz Prijedora!!! Zašto??? Igrali su korektno, borili se… Odneli zasluženo bod…..
Slavija je imala svoje šanse. Igrači si pokušavali, trudili se – nije išlo… Lopta nije htela u mrežu. Nesreća ili usud- šta li je..???? Nije se *dozvala* ta sreća da se lopta nađe iza leđa Kozića.
S toga bi bilo dobro, bez obzira na svu netrpljivost(a da je ima- ima je) između igrača i klupskih čelnika sve ostaviti po strani… Fudbale rima isplatiti platu koja im se duguje, omogućiti im nesmetan rad i spremanje za finiš šampionata… Dati im podršku, kao što je data Milku Đurovskom… Isto tako im reći da će svako naredno iskakanje, negativno naravno, što se tiče rada, biti najrigoroznije kažnjeno. Bilo je ne discipline, bilo je izjava koje ne priliče profesionalnim fudbalerima,ali nećemo o tome…
Ne zbog njih, već zbog potrebnog mira u taboru Slavije. Ima vremena za iznošenje podataka i detalja o radu u Slaviji i ponašanju. Ima naravno i vremena za izvlačenje i pisanje o pogrešnim potezima i klupskih čelnik. Niko u ovom momentu u Slaviji nije bezgrešan,ali nije ni krivica samo na jednoj strani!!! E zbog tog mira, potrebnog samopuzdanja bilo bi dobro pokušati vratiti onu nekadašnju porodičnu atm osferu u redovima ‘’sokolova’’!!! Podele su dovele do ove teške,ali ne i bezizlazne pozicije… Ima Slavija još višak od četiri i pet bodo va. Mora se sada pronaći način i rešenje da se zajedno krene u ove odlučne bitke. U slučaju pobede,a ili i poraza nema pojedinačnih gub itnika…
Gubi samo Slavija… A onda, kada se spusti zavesa na šampionat, i kada se svi pogledaju u oči,neka sagledaju realno – ko je koliko dao Slaviji, ali i koliko od nje same dobio….
U ovom momentu, niko, ali niko ne sme i ne može da bude iznad interesa kluba i opstanka tima u Premijer ligi.
Izvor:SportDC
