Torta u obliku kovčega na otvarnju Sajma pogrebne i prateće opreme

U Nišu prvi put izloženo sve što je potrebno za večni počinak. Smrt ne sme biti tabu. Izloženi i skupoceni modeli sanduka i galanterija

DVADESETAK proizvođača i prodavaca pogrebne i prateće opreme iz Niša, Leskovca, Vlasotinca i Požarevca okupilo se na Niškom sajmištu gde su prvi put izložili sve što je potrebno za odlazak na večni počinak. O svojim proizvodima i poslu govore bez ustručavanja i sujeverja, jer je to samo roba, kao i svaka druga. Kao neko ko se stalno suočava s neminovnim, poručuju da je smrt poslednji čin u kratkom komadu zvanom život.

Posle Novog Sada i, zatim, Bolonje, gde se već godinama održavaju ovakve manifestacije, Niš može da se pohvali da je uspeo da prevaziđe predrasude. Malo je poznato da jug Srbije ima razvijene poslove kada je reč o proizvodnji pogrebne i prateće opreme. I to takve da, kako su u šali u petak komentarisali, čovek prosto poželi da umre.

– Od ovoga niko ne može pobeći. Samo je razlika u tome što će neko od nas otići na onaj svet u sanduku od 40 evra a neko u kovčegu od 300 – kaže Mile Milosavljević, koji se ovim poslom bavi više od dve decenije i zapošljava desetak radnika.

On je izložio i jedan od najskupljih eksponata, kovčeg u američkom stilu, čija je cena iznad 30.000 dinara. Kako kaže, na cenu utiču kvalitet daske, izbor lakova, zatim obrada, ali i veličina, ukoliko se radi o nestandardnoj narudžbini.

– Tačno je da je jeftinije kad čovek umre u Štutgartu nego u Beogradu. Ali na to ne utičemo mi nego visoke cene komunalnih preduzeća. Recimo, sanduk za kremaciju košta od sedam do 10.000 dinara, ali neka preduzeća uslovljavaju ljude i traže da se kupi od njih po ceni od 33.000 dinara – kaže Radiša Mihajlović iz Požarevca, koji ima i specijalizovana vozila za prevoz pokojnika, uglavnom iz inostranstva.

Iako se bavi ovim sumornim poslom, ne beži od humora, pa tako zna da kaže da su kod njega udobnost i bezbednost zagarantovani.

Organizatori su se potrudili da unesu i dah glamura, pa su tako poslužili specijalne poslastice, torte u obliku mrtvačkog sanduka i pogrebnog venca. Malo ko je zbog sujeverja odbio da ih proba, jer, kako kažu, svi smo mi pomalo Topalovići.

– Ako sam nešto naučio u ovom poslu, to je da treba živeti kao da je svaki dan poslednji – veli Saša Adamović, iz Vlasotinca, jedan od većih proizvođača pogrebne galanterije u Srbiji.

* Prodavci su se potrudili da izlože što više različitih modela suza

Sajam je privukao veliki broj medija, ali i običnih Nišlija, koje nisu baš došli da pazare, već samo da razgledaju. Konor Smit, student krivičnog prava iz Dalasa, posetu verenici Anđeliji Stojković iskoristio je da obiđe sajam.

– Smrt ne treba da bude tabu tema. Sigurno nije lep događaj, ali ne možemo ga ni izbeći – smatra budući niški zet.

Sajam je otvoren do 17. aprila, a ulaz je besplatan.

* Američki model sanduka, jedan od najskupljih na sajmu

SVE VIŠE DUŽNIKA

NELOJALNA konkurencija i naplata potraživanja muče i ove preduzetnike.

– Izdam lepo račun, da rodbina pokojnika može da naplati trošškove od socijalnog, ali oni podignu pare i potroše ih. Kad odem da im tražim novac, mole me da se strpim. A ja šta ću, ne mogu da tražim da mi vrate robu. Sigurno svake godine otpišem po dve hiljade evra kao nenaplativo. Ništa ljudima nije više sveto, čak ni mir pokojnika – žali se Mile iz Leskovca.

Izvor: Novosti