Filip koji živi sa siročićima iz Afrike

Zagrepčanin Filip Kalinić je postao poznat po snimku dece u Africi, koja pevaju pesmu Dina Dvornika. Za Noizz govori kako se zatekao tamo, svojim iskustvima s decom iz sirotišta i kako je uspeo da ih nauči stihovima pesme “Ti si mi u mislima”.

Nakon dva sate vežbe, grupa malih Afrikanaca je naučila pesmu Dina Dvornika. Filip kaže da im ritam nije bio problem, jer ga brzo uče, ali im je malo teže išlo s jezikom.

– Drago mi je što je snimak postao popularan, jer ova deca zavređuju pažnju. Nadam se da će to doprineti i da ova deca dobiju još više donatora, pa time i bolje uslove – kaže Filip Kalinić.

On se nalazi u školi “Nkuringo Bright Future” u Ugandi. U pitanju je sirotište pokrenuto 2005. godine, a od nedavno je postalo i škola. U njemu živi oko 220 dece koja nemaju jednog ili oba roditelja ili kojima roditelji ne mogu da priušte uslove za život.

– Najtužnije je kad čujes ili negde pročitaš da je neko dete izgubilo oba roditelja kad je imalo samo dve godine. Neka su po rođenju inficirana HIV-om – objašnjava Filip.

Kada je došao u školu, koja se nalazi u pravom pravcatom selu u blizini nacionalnog parka Bwindi Impenetrable na 2.150 metara nadmorske visine, gledali su ga samo kao stranca, a tek kasnije kao Filipa. Širotište funkcioniše tako što dobija novac od donacija, a trenutnu školu su pokrenuli ljudi iz Velike Britanije. Školovanje jednog deteta, što uključuje hranu, knjige, smeštaj i ostale potrebštine je 280 dolara. Na tom mestu se Filip zatekao, nakon što je s njim kontakrirao njegov prijatelj iz Španije. Znao je da Filip studira građevinu i da mu se diplomski bazira na hidrotehnici.

Pošto u trenutnoj školi nema više mesta, par iz Španije je odlučio da uloži u novu i veću školu, u blizini već postojeće. Budući da u trenutnoj školi (u kojoj ja spavam) nema vode, deca moraju svaki dan, kad nema kiše, da idu do tri kilometra udaljenog izvora i vraćaju se s kanistrima od po 10-20 litara vode. Oni nemaju tuševe i nema česmi u toaletu – objašnjava Filip.

Španski par je odlučio da napravi crpnu stanicu, kojim bi se voda dovela od izvora do škole. Tako bi se rešio glavni problem snabdevanja vodom, a upravo je Filipovo znanje dobrodošlo.

– Nakon proračuna koje sam napravio, odlučio sam da odem i vidim kako sve to zapravo izgleda. Imao sam novac koji mi je ostao od “work and travel” programa u Americi, taman da pokrije troškove. Sve je krenulo krajem proše godine, kada sam počeo da razmenjujem mejlove s Špancima i direktotom škole i brzo smo se dogovorili. Primio sam potrebne vakcine i krenuo na put – opisuje Filip.

Pored pesme Dina Dvornika, ovaj momak koji obožava putovanja, odlučio je da deci podigne koš i nauči ih da igraju košarku.

– Za košarku je zaslužan tata. On je predložio da ponesem obruč i da napravim igralište i koš. To sam uspeo bez problema, u trenutku podizanja koša sam odlučio da napišem “Tornado Zadar”, jer znam da bi ocu i ostalima koji znaju šta je Zadru bila košarka, bili srećni da vide taj napis u dalekoj Ugandi – smatra Filip.

Kaže da im je hrana potpuno drugačija i da je meso poslastica koju imaju svega jednom mesečno, pa jedva čeka ćevape. Dan mu izgleda tako što nakon doručka drži predavanaja u školi iz matematičke informatike, nakon toga ide ručak i povratak u učionicu. Pre spavanje je obavezan ples.

– Svake nedelje odem na izlet ili dva. Prošle sam poveo 50 dece i to mi je do sada bilo najbolje. Seli smo u kanue i plovili jezerom Mutanda. Deca su bila oduševljena, jer nikad nisu bili na nekom jezeru – prepričava naš sagovornik.