Vrednosti
Japanci tradicionalno vrednuju harmoniju, uljudnost, poštovanje starijih, samokontrolu, integritet, poštovanje, skromnost, marljivost, strpljenje, upornost i vredan rad. Posvećeni su obrazovanju, veruju u red i stabilnost sa posebnim naglaskom na obaveze prema zajednici, skloni su konsultacijama i konsenzusu oko otvorenog sukoba i radije izbegavaju nesporazume.Ove vrednosti dele svi azijci i njima se uče deca od vrtića pa nadalje.
Tradicionalne japanske vrednosti okreću se oko ponosa, časti, odgovornosti, napornog rada, požrtvovanosti, lojalnosti i skromnosti. Lojalnost, obaveza i požrtvovanje i “mono no aware”- svest o prolaznosti života i stvari sa elementom natprirodnog su osnovne teme u japanskoj klasičnoj književnosti i pozorištu.
Za razliku između japanskog i zapadnjačkog načina razmišljanja, japanski pisac Haruki Murakami je rekao “Kod japanaca postoji drugačije shvatanje vremena, to je poput neke vrste strpljenja.Japanci posebnu pažnju pridaju osluškivanju tišine, i zvuka.” Međutim, mladi u Japanu sve manje pridaju značaja tradicionalnim vrednostima, a razlike u ponašanju između njih i mladih sa zapada skoro da uopšte ne postoje.
Azijski karakter
Može se reći da su Azijci više iskreni od na primer, Amerikanaca .Takođe se može tvrditi da je manje verovatno da će izraziti bes ili jake emocije u javnosti, upravo zbog toga što budizam ohrabruje da držite svoje emocije i strasti pod kontrolom, jer to pokazuje snagu.Ljudi iz Azije su takođe više skloni tome da dele svoj lični prostor sa drugima, pošto u Aziji, privatnost skoro da ne postoji .Ljudi žive zajedno i navikli su na to da uvek oko sebe imaju nekoga.U studiji koja je sprovedena 2008 godine, japanci su upitani jesu li srećni, a samo 10 procenata je dalo negativan odgovor.Za japance, sreća dolazi od ispunjavanja očekivanja porodice, društvenih odgovornosti, samodiscipline, saradnje i jednostavnosti.Na pitanje šta ih čini najsrećnim, mnogi japanci su odgovorili ukusan obrok.
Osećaj sramote u Japanu
Japanci su generalno veoma stidljivi i ne vole da se osećaju osramoćeno. Održavanje dostojanstva i izbegavanje neprijatnosti su veoma važni u Japanu.”Meiwaku” je japanska reč koja se odnosi na sramotu i nevolje u grupi koje je izazvao pojedinac. Ako neko radi nešto što se percipira kao loše, to ne donosi sramotu samo tom pojednicu, već i njegovoj porodici, kolektivu u kom radi, školi itd. Ako neki radnik u banci na primer proneveri novac to donosi sramotu ne samo njemu, već i njegovoj ženi, deci , ili bilo kome ko je na neki način povezan sa njim.Ukoliko član školskog tima uradi nešto loše, cela ekipa se kažnjava najčešće brijanjem glave. Japanci su učeni da se njihovi postupci odražavaju ne samo na njih i njihove porodice, već i na celu zemlju. Tako na primer kada je čuvena Yoko Ono kao mala prvi put otišla u posetu Americi , majka joj je tada rekla “Ako budeš bila bezobrazna niko neće pomisliti Yoko je loše dete, misliće da su svi japanci loši. Tako da moraš biti pažljiva. Svako od nas je izaslanik svoje zemlje.“
Japanci mrze osećaj sramote ili da se na bilo koji način osete neprijatno.Za japanca ne postoji ništa gore od „Haji o sarasu“- izlaganje svoje sramote u javnosti i „Haji shirazu“- osoba koja ne zna za sramotu. Deca se kritikuju rečima ne time da rade nešto kako ne valja, već da rade nešto što ljuti druge ljude.
Moral i logika u Japanu
Neki kažu da japanci radije posmatraju svet u pogledu čistog i prljavog, nego dobra i zla. Pod ovim se podrazumeva to da postoji mala razlika u krivičnim delima i grešnim delima u smislu da ne postoji velika moralna razlika između toga da li je neko počinio pljačku ili prevario suprugu.
Konfučijanske vrednosti su tradicionalno bile temelj obrazovnog sistema i moralnog učenja.Neki naućnici kažu da su japanci takvi kakvi jesu jer oni nikada nisu prihvatili duhovne vrednosti prosvetljenja koje su išle ruku pod ruku sa modernizacijom na zapadu.
Japanski moral je zasnovan na poverenju i uzajamnom poštovanju. „Hansei“ opisuje unutrašnju refleksiju i sopstveni napredak posle izvršenja nekog nesrećnog dela i preduzimanje mera tako da se takvo delo ne ponovi. Ima suprotno mišljenje od onoga kada se kaže „Nemoj plakati za prosutim mlekom.“ Studija je pokazala da roditelji i učitelji dece od 3 do 5 godina cene hansei kao odlučujuće za razvoj morala i jedan od osnova za nastanak „moralne osobe“.Tokom školovanja nastavnici drže redovne Hanseukai časove diskusije o problemu koji je nastao.
Šinto i karakter
Jedna od osnovnih i najznačajnijih karakteristika Šintoa je njegov naglasak na intuitivnosti, iskustvu i veri, koji se ne oslanjaju na teološke principe.Prema verskom učitelju Džofriju Perinderu šinto retko postavlja pitanja i više se fokusira na osećanje realnosti svojih bogova. Direktno iskustvo božanskog i osetljivo iskustvo misterije su za njih mnogo važniji od intelektualnog pristupa doktrinarnih sitničarenja.Šinto ohrabruje ljude da pomažu jedni drugima, da komuniciraju, poštuju svoje starije i duhove svojih predaka kroz šinto ceremonije.Mnogi ritali uključuju zahvaljivanje sa implikacijom da će to donesti dobre stvari u budućnosti.Za japance, preuzimanje kontrole nad sopstvenom sudbinom je relativno novija ideja.
Šinto takođe uči ljude da gaje poštovanje prema prirodi. Usko vezano za ovo je koncept čistoće koji je u samoj srži šintoizma.Postoji naglasak na spiritualnu i fizičku čistotu, stoga su mnogi obredi vezani za pročišćenje.
Pravičnost, osećanja i elokvencija
Nepravičnost u Japanu se posmatra u smislu „zurui“ -koji se ponekad prevodi kao dobijanje prednosti koristeći lukavost i „fukohei“- institucionalizovane nejednakosti kao što je polna diskriminacija .Osećanja i namere iza akcija su važne za japance.Zapadnjaci imaju tendenciju da stave naglasak na rečitost i ubeđivanje, dok su japanci sumnjičavi kada je slatkorečivost u pitanju i vide ga kao sredstvo za varanje i uzimanje prednosti.
Rizik, bojažljivost i osveta
Japanci su veoma bojažljivi. Oni se žale čak i na najmanji bol i brinu o sitnicama.Japanci su naučeni da gledaju dalje od opasnosti i ne preuzimaju rizik.
Japanci vole osvetu i imaju veoma dugo pamćenje kada osećaju da im je naneta nepravda.Kabuki predstave i tradicionalne narodne priče se uglavnom vrte oko nepravednih dela i osvete. Kao primer može se navesti da je 2006 godine jedna žena dobila dvogodišnju zatvorsku kaznu pošto je svirala 24 časa kako bi se osvetila susedima koji su se žalili da pravi previše buke trešenjem svog futona u 5 ujutru.
Naporan rad i Gambaru u Japanu
Gambatte i gambaru su reči koje se najčešće koriste u Japanu.One otprilike znače – ne odustaj, nastavi da pokušavaš i samo napred. Koriste se da opišu najiskrenije napore, i podrazumeva da ishod napora nije ni približno važan kao trud koji ste uložili.
Japanci su veoma energični. Zubarski radnici, konobari, đubretari jurcaju kada rade, i to upravo zbog toga što se na neki način osećaju krivim kada ne rade ništa. Japanci imaju vrlo malo strpljenja za ljude koji su lenji, krše obećanja ili se ne trude do maksimuma.Loša ulsuga za njih je poput uvrede. Japanci vredno rade čak i na dane kada su slobodni -marljivo peru svoje automobile, bave se baštovanstvom i u to ulažu jednaki napor i volju kao kada su na poslu. Veliki akcenat se stavlja na popunjavanje slobodnog vremena.Deca se u školi uče da je naporan rad vrlina, vole da pomažu i to rade sa velikim entuzijazmom i zadovoljstvom.
Emocije i stres
Iako spolja izgledaju mirno i staloženo, japanci su veoma osetljivi, i lako ih dodirne tuđa patnja. Japanci nisu stidljivi oko plakanja u javnosti. Sumo rvači plaču kada im iseku repove, što obeležava njihovo zvanično povlačenje. Jedna studija iz 2008 godine je pokazala da je 70 procenata japanaca zabrinuto oko svoje budućnosti. Za japance, uzimanje sudbine u svoje ruke je kao što smo rekli, relativno novija ideja.”Shikata ga nai” -ne možeš ništa da uradiš povodom toga, je zajednički izraz koji se koristi da opiše uzaludnost svega toga.Prema šintoističkom sujeverju ako pitate “šta ako…..”, to pitanje će se obistiniti.
Preuzeto sa www.tagai.rs