U šest javnih kuhinja Crvenog krsta Republike Srpske svakodnevno se hrani 1.100 korisnika kojima je ovo veoma često jedini obrok koji imaju.
Međutim, čak nekoliko stotina puta više građana ima potrebe bar za jednim obrokom dnevno, jer se nalaze na ivici egzistencije, procjena je Crvenog krsta Republike Srpske.
Nezaposleni, penzioneri, stari, iznemogli, ojađeni, napušteni, a živjeti se mora. Kako, samo oni znaju. U boljoj poziciji od onih koji dolaze do kontejnera, su oni koji odlaze u javne kuhinje.
Mnogima je to jedini obrok koji imaju, ali trenutno za bolje ne znaju. Ivica Janković iz Ljeskovca nekada je bio zaposlen u fabrici Sava. Sada je nezaposlen, živi sam, i da nema javne kuhinje, kaže ne bi imao šta da jede.
Marko Gligorić penzioner iz Batkovića, trenutno nastanjen u Bijeljini svakodnevno dolazi u javnu kuhinju po svoj skromni obrok. Svaka pomoć, kaže, dobro je došla.
Za većinu sirotinje, kaže Marko ovo su najgora vremena. Ne pamti gora, ali se boljih sjeća.
U redu za svoj obrok svakodnevno se nalazi i Esma Delić. U njenoj višečlanoj porodici niko nije zaposlen, a jedino primanje im je dječiji dodatak.
Mogle bi se tako nizati teške sudbine jedna za drugom. Svaka na svoj način potresna. I svakim danom ih je sve više.
Trenutno se 1.100 ljudi hrani u šest javnih kuhinja u Srpskoj, ali su potrebe daleko veće, kaže generalni sekretar Crvenog krsta Republike Srpske, Đoko Mihajlović.
Izvor:Banjaluka.net
