Preminuo jedan od vodećih evropskih intelektualaca, pisac i profesor. Autor je čuvenih romana “Ime ruže”, “Fukoovo klatno”….
Umberto Eko je stvarao čitaoce.
MOGUĆE je da pišem za mazohiste. Ali držim da samo neki izdavači i neki novinari misle da ljudi žele jednostavne stvari. Ljudi su umorni od jednostavnih stvari. Žele izazove!
Govorio je ovako italijanski profesor, filozof, romanopisac i esejista Umberto Eko (1932-2016), jedan od vodećih intelektualaca druge polovine prošlog i početka novog vijeka. Izuzetno poštovani postmoderni teoretičar, profesor teorije komunikacije i semiotike, autor čuvenih romana “Ime ruže” i “Fukoovo klatno”, preminuo je u petak uveče, u 84. godini, poslije duge borbe sa rakom.
Iza sebe je ostavio suprugu, sina i kćerku, kućnu biblioteku sa 50.000 knjiga i grandiozno literarno i teorijsko delo koje je obeilježilo evropsku kulturu.
– Eko je duže od 50 godina bio jedinstvena figura u proučavanju semiotike književnosti i kulture ali tri decenije jedan od najistaknutijih i najpoznatijih svjetskih pisaca. Manje se zna, međutim, da je takođe bio oštar kritičar Italije, Evrope i sveta i otvoren duh kome je bilo stalo do jedne ideje odgovornosti i slobode koju ni na kraju 20. i početka 21. vijeka nismo upoznali. Smrt ovog izvanrednog čovjeka možda je kraj jedne epohe, a njegov je paradoks da je on istovremeno i početak jedne druge. Bio je najveći profesor-pisac – kaže, za “Novosti”, profesor Aleksandar Jerkov.
Eko je važio za jedno od najpoštovanijih, ali i najpopularnijih književnih imena na svijetu, iako je pisao “teške” knjige.
– Ne znam šta čitaoci očekuju. Mislim da bi pisac trebalo da piše ono što čitalac ne očekuje. Stvar je u tome da se ne pitate šta publika želi nego da je promjenite, da stvorite čitaoce kakve biste željeli da imate za svaku svoju priču – smatrao je Eko.
Isticao je da mu je pisanje romana usputna preokupacija i tvrdio:
– Ja sam filozof. Pišem romane samo vikendima.
Rođen je u Aleksandriji, studirao je srednjovjekovnu filozofiju i književnost, posebno se posvetivši ličnosti Tome Akvinskog. Vrhunac univerzitetske karijere dostigao je 1971, kada je postao šef čuvene katedre semiotike na Univerzitetu u Bolonji. A zatim je neočekivano prešao put od renomiranog filozofa do pisca bestselera.
(Izvor: Novosti)
