Čipovani ljudi polako postaju stvarnost – sa malim čipom, u kome su ugrađeni svi važni podaci o vlasniku, ljudi će moći da otvaraju vrata stana ili automobila, vrše identifikaciju i druge poslove. Bio-implantati sve više su traženi, iako ima onih koji još ne žele da postanu “kiborzi”. Na sajmu informatike u Hanoveru predstavljena je nova generacija čipova koja bi mogla da promijeni svakodnevnicu.
– Uvek postoji neki rizik ako odlučite da nešto stavite u svoje telo – kaže Amal Grafstra iz firme “Opasne stvari” iz Sijetla i usput objašnjava da je ime svojoj firmi dao upravo zato što su ga ljudi stalno ispitivali: da li je to opasno?
Kao vakcina
“To” o čemu ga ljudi ispituju, na prvi pogled zaista deluje opasno ili u najmanju ruku jezivo. Pomoću velike injekcije, na štandu njegove firme na informatičkom sajmu CeBIT u Hanoveru, Grafstra zajedno sa svojim partnerom Stivenom Kremerom demonstrira kako izgleda implantacija čipa pod ljudsku kožu. Jedan ubod između kažiprsta i palca čoveka pretvara u kiborga.
– To je kao vakcinacija i manje je opasno od pirsinga – kaže Graafstra i dodaje da se eksperimentalno bavi takvom vrstom implantacije od 2005. i da “do sada nije bilo reklamacija”. Na ideju o stavljanju čipa pod kožu sa podacima o nosioci, što bi mu omogućilo automatski pristup mnogim područjima, Grafstra je došao pre desetak godina kada je otkrio koliko ga nervira što nikada ne može da pronađe ključeve. Pre toga godinama se bavio istraživanjima na polju identifikacije putem radio frekvencija (RFID) i tehnologijom komunikacije na blizinu (NFC).
Ključevi su stvar prošlosti
– Pomislio sam: ideja ključeva stara je nekoliko milenijuma. Zar nije vreme da oni odu u prošlost – seća se Grafstra. Tako se rodila ideja o potkožnom čipu koji bi po istom principu kao i otključavanje automobila na daljinu, što je danas gotovo standard u automobilskoj industriji, otvarao vrata. Prednost je očigledna: mukotrpna potraga za ključevima, ali i zloupotreba ključa, trebalo bi da postanu stvar prošlosti. Ipak, mnogima je još uvek strana pomisao da pod kožom nose čip, da se pretvore u humane robote. Pronalazač tog mehanizma u potkožnom u čipu vide jednostavno pomagalo kao i svako drugo: naočare ili slušne aparate.
Za sada samo ugradnja u dlan
Potkožni čip je ipak malo komplikovanije pomagalo od naočara. Napravljen je od nerđajućeg čelika, umotan u bakrenu antenu, a sve to nalazi se u čauri od specijalnog medicinskog stakla. Nema baterije, čip postaje aktivan tek kada se nađe u neposrednoj blizini specijalnih čitača. Ali primena je šira i daleko prevazilazi puku upotrebu na nivou ključa.
– Na čip mogu da se stave mnoge informacije, poput recimo lozinke vašeg mobilnog telefona koji se aktivira jedino ako ga Vi uzmete u ruku – objašnjava preduzetnik-naučnik Grafstra i dodaje:
“To je vrlo praktično ako vam ukradu telefon”.
Primena je široka – od procesa plaćanja, pa do zaštite elektronske pošte.
Na pitanje mogu li potkožni čipovi da se hakuju, odgovara: “Da ako su loše napravljeni”.
Problemi bi mogli da nastanu i prilikom nekih medicinskih pregleda poput tomografije. Čipovi se tada navodno zagrevaju. Naučnici već razmišljaju o novoj generaciji implantanata koji bi bili ugrađivani u mozak. Ipak, u tom smeru se za sada razmišlja samo u medicinske svrhe.
Otvaranje automobila ostaje posao – čipa u ruci.
