Данас је дан када ми играчи славимо игру и одајемо јој почаст.
Она је наша професија, чини наш живот потпуним. У њу верујемо, као у једину религију.
За друге, којима игра није професија, она чека да јој се отворе врата. А тада се дешава чаролија, све постаје онако како треба да буде, без икаквог напора и уз чисту радост.
Ко једном открије игру, заувек остаје њен поштовалац јер схвата – она је ту од првог нашег удисаја, до последњег поздрава. Ритам су мамини откуцаји срца, прва музика коју заволимо, корачање улицом, разговор са пријатељима.
Када сретнемо правог играча, тада можемо видети да заправо плеше нешто изван њега, што чини складну целину којој се дивимо. Тада осећамо како игра изазива осећај слободе и зато често пожелимо да јој дамо шансу да изнова процвета у нама.
Зато заплешите данас, не сутра, напустите оног себе који је заборавио да плеше. Будите радосни и у ектази, јер када плешете, сваки део тела плеше са вама. Тада вам се отварају сва врата и цео живот ће вам се претворити у плес – биће отворен и радостан.
Када пронађете своје кораке, савладаћете и језик истине. Јер игра се само понекад дешава на сцени, а заправо је уметност живота и свакога од нас.
Иванка Лукатели, примабалерина,
педагог и балетски критичар
